Bio je bećar, ratar i sanjar,
šokačka duša, gospodin fin,
volio pjesmu, tambure, vino,
mnoge sam zore doček'o s njim.

Spominj'o često dva konja vrana,
i njivu kojoj ne vidiš kraj.
U mladoj šumi na kraju stana,
podneva ljetnog tražio hlad.

S tamburom noću, kroz brazde danju,
pjesme i tuge, čudnovat spoj,
nikad k'o drugi, bio je svoj,
bio je svoj, stari moj.

Još jedan pogled sanjarskog oka,
bio je srpanj, večernji zvon.
Ostade za njim brazda duboka,
i kapi rose u oku mom.

Najbolji hrvatski tamburaši (ex Zlatni dukati)