Neku večer tu, di selo pravi okuku,
donio sam u životu važnu odluku.
Rekoh tako samom sebi, zar te nije sram,
nema snaše ni birtije koju ja ne znam.

Drugo jutro glava boli, ali sjećam se,
zovem sestru, oca, majku i sve susjede.
Čujte amo, moji mili, moji najdraži,
u birtiji nek me više nitko ne traži.

Oko podne evo kuma s mojim momcima,
ajde s nama bit će pića, ića, tambura.
Ja im velim skup'te glave amo do mene,
i počujte što je jutros rano zbilo se.

Istu večer tako negdi oko pola dva,
susretne me opet ona ista okuka.
Ja curiknem tamburaše i poviknem hej,
hej ovako stvarno momci više ne ide.

Najbolji hrvatski tamburaši (ex Zlatni dukati)