Sad mi srce, za ravnicom pati,
duša sanja, brazde i lenije,
salaš mali, što sve može dati,
mladost moju, on u sebi krije.

Upregnite u fijaker vrance,
da obiđem svoje stare znance,
da još vidim te salaše,
da još čujem tamburaše, da još čujem tamburaše.

Nek me prate od šora do šora,
da sve one prođemo birtije,
od Osijeka pa sve do Sombora,
po ravnici pjesma nek se čuje.

Ja se vraćam, moj jedini dome,
neka vranci ravnicom pojure,
pa nek umrem na salašu mome,
sahranite mene uz tambure.

Najbolji hrvatski tamburaši (ex Zlatni dukati)