Već odavno spremam svog mrkova,
da se prođem kasom od miline,
da obiđem staze, staze mog djetinjstva,
za salašom želja da me mine.

Al' rekoše mi pred nikol'ko dana,
da je srušen onaj salaš mali,
nema više starog čardaka ni đerma,
ni debelog 'lada od bagrema.

Neću više ići na tu stranu,
jer ne mogu suze oku skriti,
ili moram s tugom okrenuti glavu,
il' plakati, ili se napiti.

Sve je manje dobrih tamburaša,
fijakera, snaša i salaša,
sve je manje konja, konja koji jure,
a u stvari nikuda ne žure.

Nek vrag nosi moje snove puste,
divojačke duge kose guste,
nek vrag nosi s tugom dobre tamburaše,
fijakere, pisme i salaše.

Najbolji hrvatski tamburaši (ex Zlatni dukati)