Odavno već treba biti kraj,
pusti suzu i odšuti,
jer će tvoje ružne riječi,
više tebe nego mene peći.
Ljubavi što ljeta ugase,
urane il' malo zakasne,
ponekad se jave prije sna,
gledaju te s prazne čaše dna.
Zatvori vrata i odluči da je kraj,
daj sve od sebe ovu ljubav ne trebaš,
ne pitaj mene kad će proći ova bol,
i što sam tebi više dati mogao.
Jedno kad dvoje postane,
i boje ljubavi izblijede,
pa toplina prošlih dana,
izgubi se kao obrisana.
Pravu ljubav magle skrivaju,
od zavisti i tuđih pogleda,
sve dok srce drugu poželi,
i više nego može priušti.
Zatvori vrata i odluči da je kraj,
daj sve od sebe ovu ljubav ne trebaš,
ne pitaj mene kad će proći ova bol,
i što sam tebi više dati mogao.
Mladost sam tvoju kao žice lomio,
stotine laži tebi izgovorio,
previše puta ti si sve oprostila,
slagat ću opet ako budeš slušala.
Najbolji hrvatski tamburaši (ex Zlatni dukati)
|